Finansije i Osiguranje - Srbija

Država – najveći klijent

Minule radne nedelje za prestoničke bankare najvažniji i najveći poslovni partner bila je država. Na tržištu su se prvi put pojavile hartije od vrednosti u evrima, a na aukciji održanoj u sredu "planulo" je sve što je sve što je država iznela na prodaju.

Sto odsto ovih obveznica u ukupnoj vrednosti od 200 miliona evra bankari su bukvalno razgrabili. Za ove dužničke papire Republika Srbija će im za godinu dana isplatiti 4,48 odsto kamate.

Najvećim delom zbog toga, nacionalna valuta će početak sledeće radne nedelje na kursnoj listi dočekati jača nego što je bila na kraju ove sedmice. Tako će u ponedeljak jedan evro vredeti 103,28 dinara.

Iz ugla države, čiji je dobar deo dugova u evrima, prikupljanje deviza na ovakav način jeftinije je nego da novac pozajme kod banaka s kamatom od najmanje sedam odsto. Sa druge strane bankama je poslovanje sa državom mnogo manje rizično nego da novac pozajmi privredi. Taj interes povećao je ponudu evra na tržištu što je dodatno ojačalo dinar. Ako država i bankari zarađuju, ko onda gubi? Prema oceni naših sagovornika, na ovaj način se destimulišu izvoznici, dok uvoz postaje isplativiji. S druge strane, nagrađuju se dužnici kojima će rate za kredit sada biti manje, dok se štediše kažnjavaju.

Rodoljub Pavićević, pomoćnik direktora Uprave za javni dug, podseća da izdavanje državnih zapisa i održavanje aukcije nije odluka koja je doneta preko noći. To je strogo proceduralna radnja kojoj prethodi odluka Vlade, objašnjava:

– Ovakvom poslu prethodila je valjana analiza koja je utvrdila kakve posledice bi ta emisija imala na kurs dinara, ponašanje učesnika na tržištu i stanje tekućeg računa države iz koga se plaćaju dospele obaveze. Ne samo prema inostranim, već i prema domaćim poveriocima i budžetskim korisnicima. Emisija državnih zapisa, kao što su svi novinari prokomentarisali, realizovana je 100 odsto i država je na taj način direktno u budžet primila taj novac, umanjen za kamatu – objašnjava naš sagovornik.

Kaže da je na aukciji učestvovalo 20 učesnika koji su podneli 102 ponude. Od toga, prihvaćeno je 29 ponuda kako iz bankarskog sektora, tako i iz drugih delatnosti.

U ovom poslu će, dodaje, država proći jeftinije nego što je u početku planirano, jer je interesovanje za ovakvim hartijama ogromno.

– Siguran sam da će vaši čitaoci pitati da li država sada odustaje od dinarizacije. Ali, na ovaj način mi smo hteli da iskoristimo jako povoljnu klimu na tržištu, drugim rečima povraćeno poverenje u državu, njene institucije i politiku NBS. Planiramo da tom istom tržištu ponudimo i obveznice izražene u dinarima kao što smo i do sada radili. Reč je o dugoročnim hartijama s rokom dospeća od 18 ili 24 meseca ali i trogodišnjim državnim zapisima. U planu je i emitovanje hartija sa dužim rokom vraćanja – najavljuje Pavićević.

Država ovaj posao radi samo iz jednog razloga, dodaje. Da na vreme obezbedi dovoljno novca za finansiranje budžetskog deficita koji po Zakonu o budžetu za 2011. godinu iznosi oko 120 milijardi dinara, napominje naš sagovornik i najavljuje da će nova aukcija evro-obveznica biti održana 14. februara. Ubeđen je da će to doprineti stabilizaciji tržišta, kursa dinara, porastu poverenja u državu. Međutim, Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, ne misli tako.

– Dešava nam se upravo ono što ni u ludilu ne sme da nam se ponovi – zabrinut je Nikolić.

– I pre krize banke su se zaduživale u inostranstvu, priliv deviza po tom osnovu je bio velik i dinar je naglo jačao. I sada banke iz svojih centrala povlače evre kako bi kupovali državne dužničke papire. Špekulativni kapital povećava ponudu deviza na tržištu, samim tim dinar jača, dok se inflacija smiruje. Ali, to nije način da se stabilizuju cene. Jer, nisu to uzroci poskupljenja, već monopoli i nerazvijeno tržište – kaže Nikolić i dodaje da ovim država poništava efekte koje je prošle godine postigla, odnosno obeshrabruje izvoznike koji više zarađuju kad evro više vredi.

Nikolić kaže da se ovim samo stvara iluzija da je kurs dinara stabilan i to Narodnoj banci Srbije samo naizgled pomaže u odbrani cena. Štete od ovakvih poteza mnogo su veće nego koristi, smatra naš sagovornik.

– Taj višak deviza koji stiže besomučnim zaduživanjem država ne koristi za investicije već za finansiranje plata i penzija i tekuće potrošnje. Time se samo stvara iluzija stabilnosti.

S druge strane, njegov kolega Goran Nikolić, iz Centra za novu politiku, smatra da je procena vlasti da se zaduži jeftinije dosta pametna. On ne misli da emitovanjem evro-obveznica država konkuriše preduzećima kod banaka i da time manje nova ostaje za kredite privredi i stanovništvu.

– Kamate na zajmove privredi su znatno veće od 4,48 odsto. Zato je bankama isplativije da novac pozajmljuju skuplje. Druga je situacija kada država emituje dužničke papire u dinarima gde je kamata oko 13 – 14 odsto. S obzirom na to da postoji dogovor NBS i Vlade da će dinar biti stabilan za bankare je to dobra zarada – objašnjava Nikolić.

Međutim, Nebojša Savić, profesor na FEFA fakultetu, ne misli tako. Kako kaže, poslovanje s državom je iz ugla banaka mnogo manje rizično nego kad novac plasiraju privredi.

– Na tržištu se nalaze atraktivne hartije i u dinarima i u evrima. Za državu je, sa druge strane zaduživanje sve skuplje pa bankama nudi sve atraktivnije uslove – kaže Savić. On međutim ne može na osnovu kratkoročnog trenda da zaključi da li će ovakva kursna lista dugoročno destimulisati izvoz.

Što se Miroslava Zdravkovića, urednika sajta Ekonomija.org tiče, država ovim samo pokazuje u kakvu je dužničku klopku upala. Jer da bi vraćala dugove i pokrila minus u državnoj kasi, pristaje na ucene banaka. Glavni posao bankarima je postalo zaduživanje države i oni sve više gube motiv da novac pozajmljuju privredi i stanovništvu, uveren je Zdravković.